“Ekonomija je umetnost življenja.”
Džordž Bernard Šo
“Strah”, “Neizvesnost”, “Opasnost”, “Panika”.
To su reči koje često čujemo kada slušamo i razgovaramo o ekonomiji. Ekonomija se opisuje kao „džinovska mrlja“, koja je „ogromna i koja se nikada ne završava“, „jedan veliki krug“, čak i „čudovište“.
Pa šta je zapravo ekonomija?
Gde se nalazi?
Ko je kontroliše?
Novac nam obično padne na pamet prilično brzo kada razmišljamo o ekonomiji. Kada kupujemo i prodajemo stvari, to je deo ekonomije. Odlazak na posao je definitivno ekonomski. I sasvim sigurno, ništa nas ne podseća na ekonomiju, kao što to čine banke.
Ali, šta je sa drugim stvarima koje nemaju veze sa novcem? Da li je čišćenje kuće, ili spremanje večere ekonomija? Šta je sa rađanjem dece ili brigom o starim roditeljima? Kada poklonite prijatelju rođendanski poklon, da li je to ekonomska transakcija? A tek glasanje? Očigledno je politička stvar, no, da li je i ekonomska?
Ekonomija nije ništa drugo do kumulativni rezultat Vašeg života i načina na koji svi drugi žive svoj. To je način na koji pravimo stvari koje želimo i odlučujemo ko šta dobija.
Pokušaj da se povuku čvrste granice oko ivica ekonomije je zaludan posao. Ne treba mnogo da bi se gotovo sve u našem svetu povezalo sa sistemima pravljenja i korišćenja stvari.
Mnogi udžbenici ekonomiju usko definišu kao proučavanje oskudice: kako upravljamo neograničenim željama ljudi sa ograničenom količinom resursa. Iako je to važna tema, u svetu ekonomije događa se mnogo više nego što bi ova definicija sugerisala. Starija definicija bliže opisuje ekolnomiju kao “proučavanje čovečanstva u uobičajenom poslovnom životu.”
Ekonomija se generalno može podeliti na makroekonomiju koja se koncentriše na ponašanje privrede u celini, na regionalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou, i mikroekonomiju koja se fokusira na pojedince i preduzeća, na
KLJUČNE TAČKE
- Ekonomija je nauka o tome kako ljudi alociraju oskudne resurse za proizvodnju, distribuciju i potrošnju, kako pojedinačno, tako i kolektivno.
- Ekonomija se posebno bavi efikasnošću u proizvodnji i razmeni, i koristi modele i pretpostavke da bi razumela kako stvoriti podsticaje i politike koje će maksimizirati efikasnost.
- Ekonomisti formulišu i objavljuju brojne ekonomske pokazatelje, poput bruto domaćeg proizvoda (BDP) i indeksa potrošačkih cena (CPI).
- Kapitalizam, socijalizam i komunizam su vrste ekonomskih sistema.
RAZUMEVANJE EKONOMIJE
Jedan od najranijih zabeleženih ekonomskih mislilaca bio je grčki poljoprivrednik/pesnik Hesiod, koji je napisao da je za efikasno prevladavanje oskudice potrebno ekikasno organizovati rad, materijale i vreme.
Osnivanje moderne zapadne ekonomije dogodilo se mnogo kasnije, i za to je zaslužno delo škotskog filozofa Adama Smita iz 1776. “Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda”.
Princip (i problem) ekonomije je da ljudi imaju neograničene želje u svetu ograničenih sredstava. Iz tog razloga ekonomisti smatraju da su koncepti efikasnosti i produktivnosti najvažniji. Povećana produktivnost i efikasnije korišćenje resursa, tvrde oni, mogli bi dovesti do višeg životnog standarda.
Uprkos ovom stanovištu, ekonomija je pežorativno poznata kao “sumorna nauka”, termin koji je skovao škotski istoričar Tomas Karlajl 1849. godine. On je njome kritikovao liberalne poglede na rasu i socijalnu jednakost savremenih ekonomista poput Džona Stjuarta Mila (Rasprave o jednakosti polova), mada neki komentatori sugerišu da je Karlajl zapravo opisivao sumorna predviđanja Tomasa Roberta Maltusa da će rast stanovništva uvek premašiti zalihe hrane (Maltusova teorija).
U XIX i XX veku mnoge ekonomske teorije i pravci izvršili su snažan uticaj na istoriju.
Marks, Kejnz, Fridman i mnogi drugi krojili su živote milijardi ljudi.
Ekonomija je samo sedam milijardi priča, iskustava i izbora. Jutros ste odlučili u koje vreme da ustanete, da li da idete na posao ili ne, šta ćete jesti, da li ćete ići na trčanje ili lenčariti na sofi. Svaka od tih odluka na neki je način uticala na ekonomiju, i svaka je bila ekonomična.
Širenje definicije ekonomije profesionalnim ekonomistima daje puno prostora pri odlučivanju šta će zapravo proučavati. Mnogi ekonomisti se fokusiraju na teme koje tradicionalno zvuče “ekonomski”, poput tržišta, nezaposlenosti ili finansija, ali gomila ekonomista bavi se stvarima poput životne sredine ili rodnih studija, koje takođe imaju veze sa proizvodnjom i distribucijom, ali se najčešće ne povezuju s pojmom ekonomije. Smatrajući da se “uobičajeni posao u životu” toliko razlikuje u zavisnosti od naših priča i okolnosti, razgovor o ekonomiji mora biti raznolik kao i sama ekonomija.
U našoj knjižari možete pronaći mnoge naslove iz ekonomije, kako stručne, tako i opšte.
Stiglic, Krugman, Brili, Robins, Klasens, Salvatore, Vilijams, Lemb, Rouz, Bar, Miškin, Boudi/Kejn/Markus, samo su neki od mnogih ekonomista koje Vam nudimo.
