Umetnost

Umetnost i njena istorija – E. H. Gombrih

 

 

“Nešto kao Umetnost zapravo ne postoji. Postoje samo umetnici.”
Ernst Gombrih

 

Gombrihova “Umetnost i njena istorija” je najpopularnija knjiga o umetnosti svih vremena, prodata u desetak miliona primeraka od svog prvog pojavljivanja 1950. godine. Čitajući je danas, nije teško shavatiti zašto je to tako. Gombrih, istoričar umetnosti rođen u Autriji, koji je svoj radni vek proveo u Londonu nakon bekstva od Nacista, gaji izvanredno jednostavan stil, oslobođen žargona i opštih mesta i samouverenost s kojom s lakoćom ulazi u suštinu predmeta svojih posmatranja. Njegov laki galop kroz istoriju umetnosti predstavlja neprekidno oprobavanje u kreativnoj empatiji, tražeći od svog čitaoca da zamisli estetičke i tehničke probleme na koje su umetnici raznih epoha nailazili, pre no što nam ih jasno i dopadljivo objasni.

Veličanstveno ilustrovana, sa više od pola knjige u kolor fotografijama, koje nam približava kratkim opisima i objašnjenjima, bez ikakvog teškog teoretskog senčenja. U centru piščeve pažnje su umetnici, kako i navodi u čuvenim prvim redovima knjige, njihov način posmatranja i predstavljanja stvari i sveta oko sebe, nedoumice i genijalnost njihovog rešavanja, bez zalaženja u apstrakcije i udubljivanja u sporednosti.

Ograničenja dela su takođe prilično očigledna. Knjiga ne sadrži gotovo ništa o umetnosti van Zapadne, a i ono što je uključeno, nalazi se pred čitaocem samo zbog uticaja ili kontrasta koje je ostvarilo na Zapadnu umetnost. Čak ima pominjanja i primitivnog, koje danas zvuče zastarelo, s tragovima Orijentalizma, kako bi to rekao Edvard Said.

Postoji uski fokus na „visoku“ umetnost, pre svega na slikarstvo, a zatim i na arhitekturu i skulpturu, s povremenim osvrtima na klesarstvo. Dela i umetnici ovde predstavljeni su očekivani, uključujući samo i sve najpoznatije. S tek malo društvene istorije, koja se na primer, dotiče promene statusa (makar nekih) umetnika, koje su dolazile sa Renesansom.

U veselom tonu kojim nas vodi na svih 600 stranica knjige, Gombrih naglašava sve pozitivne osobine pređenih umetničkih dela. A kada postane tek neznatno negativan, sklon je da se distancira od te svoje kritike, na primer pišući o Tijepolovoj “Kleopatrinoj gozbi“ – „Freske poput ovih je sigurno bilo zabavno slikati i zadovoljstvo ih je gledati. Pa ipak, neko bi mogao pomisliti da su ovi vatrometi od manje trajne vrednosti u odnosu na treznije kreacije ranijih perioda. Veliko doba italijanske umetnosti se završavalo.“

U „Umetnosti i njenoj istoriji“ postoji i teleološki osećaj kao „priča o neprekidnom tkanju i promeni tradicija u kojima se svako delo odnosi na prošlost i ukazuje na budućnost“.

Gombrih je pokušao da izabere, iz mase građevina, skulptura i slika, koje su nam poznate i stotinama godina kasnije, veoma mali broj onih koji su pre svega bavili rešavanjem određenih umetničkih problema; rešenja koja su odredila tok budućih kretanja u umetnosti. Ovakva vrsta retrospektivnog krunisanja ne uspeva kod savremene umetnosti. Originalno poslednje poglavlje, pisano 1950, obrađuje prvu polovinu XX veka, a dodaci njemu uključuju „trijumf modernizma“ (1966) i „novi preokret“ (1989) kao i osvrt na skorija arheološka otkrića, koje oslikava širom kičicom, posvećujući manje pažnje samim umetnicima i delima.

Pored toga što predstavlja izuzetno zabavno štivo, „Umetnost i njena istorija“ je jedan od stubova temeljaca za svakoga zainteresovanog za Zapadnu umetnost: čak i kritičari kanona moraju da poznaju materiju koju kritikuju, a ova knjiga je bila dovoljno uticajna da se približila definisanju istog.

Čitati Gombriha predstavlja blizak kontakt s retkom i ključnom stvari – velikim umom u svoj njegovoj snazi. Znatiželjnim, ambicioznim i civilizovanim.

 

Ernst Gombrih

Profesor ser Ernst Gombrih, nosilac Ordena za zasluge, Ordena Britanskog carstva i član Britanske akademije, rođen je 1909. u Beču. U Institutu Varburg u Londonu zaposlio se 1936. i od 1959. do odlaska u penziju 1976. bio njegov direktor, a uz to i profesor istorije klasične tradicije na Londonskom univerzitetu. Za viteza je proglašen 1972, 1988. odlikovan je Ordenom za zasluge, a među mnogobrojnim nagradama i odlikovanjima koje je dobio širom sveta jesu i Geteova nagrada (1994) i Zlatna medalja grada Beča (1994). Umro je novembra 2001. Knjige: Umetnost i iluzija: psihologija slikovnog predstavljanja (1960), Osećaj za red: proučavanje psihologije dekorativnih umetnosti (1979), kao i jedanaest tomova sabranih ogleda i prikaza, sve objavljeno kod Fejdona.

 

Dela Ernsta Gombriha koja možete pronaći u našoj knjižari, možete pogledati ovde.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *