neuroze
psihologija

Neuroza i razvoj ličnosti – Karen Hornaj

“Pod unutrašnjim pritiskom, ličnost može da se otuđi od vlastitog ja.”
Neuroza i razvoj ličnosti, Karen Hornaj

 

Kada je 1950. objavljen njen magnum opus „Neuroze i razvoj ličnosti“, Karen Hornaj je iza sebe već imala bogatu višedecenijsku karijeru, ostvarivši se kao jedna od vodećih ličnosti na polju psihoanalize.
Hornaj je na neurozu gledala pod drugačijim svetlom u odnosu na tadašnje psihoanalitičare. Verovala je da je neuroza neprekidan proces – da se sporadično javlja tokom čitavog životnog veka pojedinca; za razliku od mišljenja njenih kolega koji su verovali da je neuroza, poput težih mentalnih stanja, negativna neispravnost uma kao odgovor na spoljne nadražaje, poput tuge, razvoda ili negativnih iskustava tokom detinjstva i adolescencije.
Hornaj je verovala da su ovi uticaji, osim onih iz detinjstva, manje važni.
Umesto toga, ona je naglasak stavila na roditeljsku ravnodušnost prema detetu, verujući da je detetova percepcija događaja, nasuprot roditeljskim namerama, ključ za razumevanje neuroze neke osobe, poput osećaja nedostatka topline i ljubavi kada se roditelj šali na njegov račun, ili zanemarivanje datog obećanja.
Iz svojih bogatih iskustava, koje je evocirala u svojim knjigama “Novi putevi psihoanalize”, “Naši unutrašnji konflikti”, “Upoznaj samog sebe” kao i “Neurotična ličnost našeg doba” Hornaj je navela deset obrazaca neurotičnih potreba, koje se zasnivaju na stvarima za koje je mislila da svim ljudima trebaju da bi se ostvarili u životu. Neurotična osoba bi, u teoriji, mogla da pokaže sve ove potrebe, mada je praksa pokazala da ih, u pojedincu, ima znatno manje.

Deset neurotičnih potreba

Kretanje ka ljudima (saglasnost ili pokoravanje)
1. potreba za naklonošću i odobravanjem; ugoditi drugima kako bi im se svideo
2. potreba za partnerom; neko koga mogu da vole i koji će rešiti sve probleme
3. potreba za društvenim priznanjem; prestižom i pažnjom
4. potreba za ličnim divljenjem; za spoljašnje, kao i za unutrašnje kvalitete – koje treba uvažavati

Kretanje protiv ljudi (agresija)
5. potreba za moći; sposobnost savijanja volje ljudi i ostvarivanja kontrole nad drugima – dok većina ljudi traži snagu, neurotičar je možda očajan zbog toga
6. potreba za iskorišćavanjem drugih; manipulacijom – jer ljudi su tu kao objekti, da se njima služimo

Kretanje od ljudi (povlačenje)
7. potreba za ličnim postignućem – iako gotovo sve osobe žele da se ostvare, neurotičar može to želeti do očajanja
8. potreba za samodovoljnošću i nezavisnošću; dok većina želi određen stepen autonomije, neurotičar može jednostavno želeti da u potpunosti odbaci druge pojedince
9. potreba za savršenstvom; dok mnogi vode svoj život s ciljem dobrobivstvovanja, neurotičar može pokazati strah od sopstvenih nedostataka, i
10. potreba da se životne prakse svedu unutar uskih granica; da se život provede što neupadljivije

Tri kategorije potreba

Nakon dubljih istraživanja deset potreba neurotičara, Hornaj je ustanovila da ih može sabrati u tri široke kategorije:

Pokoravanje
Potrebe jedan, dva i tri (naklonost i odobravanje, partner, „Moć“) asimilirane su u kategoriju usaglašenosti, koja se naziva kretanjem prema ljudima. Ova kategorija se posmara kao proces pridruživanja, podnošenja ili samo-brisanja. Prema njenoj teoriji, deca koja se suočavaju sa poteškoćama u odnosu sa roditeljima često koriste ovu strategiju. Strah od bespomoćnosti i napuštenosti je stalno prisutan – pojave koje Hornaj naziva „bazičnom anksioznošću“. Neurotičari iz ove kategorije imaju tendenciju da pokazuju potrebu za naklonošću i odobravanjem od strane svojih vršnjaka. Oni takođe mogu tražiti partnera, nekoga kome će se poveriti, podstičući u sebi uverenje da će nova životna zajednica zauzvrat rešiti sve životne probleme. Kod ovih pojedinaca primetan je nedosatak zahteva, kao i želja za neupadljivošću.

Širenje/Agresija
Potrebe četriri do šest (iskorišćavanje drugih, društveno priznavanje) asimilirane su u kategoriju širenja, koja se naziva i kretanje protiv ljudi, ili eksoanzivno rešenje. Neurotična deca ili odrasli unutar ove kategorije često pokazuju bes ili neprijateljstvo prema okruženju, odnosno, iskazuje se potreba za snagom, potreba za kontrolom i eksploatacijom i održavanjem fasade svemoći. Pored manipulativnih karakteristika ličnosti, ekspanzivni pojedinac takođe može poeeti društeno priznanje, ne nužno u smislu pažnje, već u smislu da podređeni, ili vršnjaci jednostavno znaju ko je On/Ona (da ga se možda i plaše). Pored toga, ovakvom pojedincu su potrebne mere ličnog divljenja od pripadnika njegovog unutar-društvenog kruga, te, na kraju, potreba za sirovim ličnim postignućima. Ekspanzivni tip takođe gleda da zadrži ljude oko sebe. S druge strane, oni brinu samo o svojim željama i potrebama, i čine sve ako bi ih zadovoljili, ne brinući o nanošenju povreda bilo kome.

Odvajanje/Povlačenje
Potrebe sedam do deset (savršenstvo, ograničavanje životnih praksi), svrstavaju se u kategoriju odvojenosti, koja se još naziva „kretanje od“ ili odustajanje. Kako ni pokoravanje ni agresija ne rešavaju roditeljsku ravnodušnost, Hornaj je prepoznala da deca mogu jednostavno pokuati da postanu samodovoljna. Neurotičar koji se povlači može zanemariti druge na neagresivan način, u pogledu samoće i nezavisnosti. Stroge potrebe za savršenstvom čine drugi deo ove kategorije; oni koji se povlače mogu stremiti savršenstvu, do tačke u kojoj je greška potpuno neprihvatljiva. Sve što „odvojeni“ tip radi mora biti do tančina zaokruženo i celovito. Oni potiskuju ili negiraju sva osećanja prema drugima, posebno ljubav i mržnju.

Čoveku XXI veka, razmišljanja ove velike ličnosti su neophodnija nego ikada ranije.

 

 

Karen Hornaj

Karen Hornaj, kćerka norveškog pomorskog kapetana i majke Nemice, završila je studije medicine 1913. godine na univerzitetu u Berlinu. Od 1914. do 1918. specijalizirala je neuropsihijatriju. Od 1918. do 1932. predavala je na psihoanalitičkom institutu u Berlinu. U SAD je došla 1932. godine i dve godine bila pomoćnik direktora Instituta za psihoanalizu u Čikagu. Dolaskom u Njujork, 1934. počinje najplodniji period njenog stvaranja. Od 1941. predavač je na Psihoanalitičkom institutu u Njujorku. Jedan je od osnivača Udruženja za napredak psihoanalize i američkog Instituta za psihoanalizu, čiji je dekan bila do 1952. godine, odnosno do svoje smrti. Karen Hornaj bila je izdavač i urednik časopisa “The American Journal of Psyhoanalysis” i predavač na Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku.

Naslove Karen Hornaj koje možete pronaći u našoj knjižari možete pogledati ovde.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *