Poznato kao najveća ljubavna priča svih vremena ili možda najtragičnija, „Romeo i Julija“ (1595) zadovoljava oba kriterijuma, čak i četristo godina kasnije, ukazujući na to koliko knjiga može da bude dobra, čak i vekovima nakon što ju nam je pisac ostavio u nasleđe.
Jedan od najznačajnijih i najšitanijih daramaturga svih vremena, Šekspir je u svojim dramama vešto istraživao različite teme poput odanosti, dihotomije ljubavi i mržnje, nasilja, pohlepe i ludila. Umesto idilične romanse, ova bezvremenska predstava nam donosi tragične teme koje upravljaju ljudskim životima.
Trajni kvalitet romantične ljubavi
Iako predstavljena kao burni izraz mladalačke strasti, ljubav Romea i Julije naposletku pobeđuje svaki oblik društvenih ograničenja, i njihova nesebična ljubav suštinska je tema predstave. Ako se ljubavnici ne mogu ujediniti u ovom svetu, sigurno će biti zajedno u narednom životu.
Pojedinac nasuprot društva
Sukob između želja pojedinca i društvenih institucija ponavljana je, a borba mladih ljubavnika protiv njihovih porodica najvažnija je tema „Romea i Julije“. Odlučujući se za ispunjenje sopstvenih želja, nasuprot drušvenim tradicijama, i Romeo i Julija odbijaju da slede zapovesti svojih porodica, ilustrujući trijumf volje pojedinca nad teretom običaja. Na metaforičnom nivou, njihova hrabrost ukazuje na pretnju koju mlada ljubav predstavlja apsurdnim mehanizmima vlasti.
Nasilje
Slepilo strasti, mržnja i očaj, neki su od slučajeva nasilja, često prisutnog na stranicama „Romea i Julije“. Tibaldo ubija Merkucia, iako bez ranije namere. Iz osvete, u stanju očaja, Romeo ubija Tibalda i Parisa, u klasičnoj sceni nasilja. Slepa ljubav Romea i Julije, koja ih nagoni da oduzmu sebi živote, još jedan je primer za ovu tragediju vitalne teme.
Sveobuhvatna snaga patrijarhata
U „Romeu i Juliji“ većinu značajnih odluka donose muškarci dve porodice, Kapuleti i Montekijevi, dok se preko pogleda njihovih supruga lako prelazi, što se jasno vidi po njihovim tihim prihvatanjima muževljevih ideja. Gospodar Kapulet je taj koji bira Parisa kao budućeg supruga svoje kćeri, a onda je primorava da se povinuje njegovoj volji. Nesumnjiv primer njihove vlasti je svađa dve porodice. Iako njihove supruge ne gaje animozitet jedna prema drugoj, dva gospodara prisiljavaju svoje porodice da ih podrže u njihovom besmislenom sporu i održe neprijateljstvo.
Smrt
Smrt je tema koja vreba tokom čitavog komada. Na mnogo načina, „Romeo i Julija“ prikazuje putovanje dvoje ljubavnika od njihovog početnog, ljubavlju ispunjenog susreta, pa sve do njihove prerane smrti. Na taj način, smrt služi kao tragično razrešenje mnogih sukoba. Na primer, Romeovov konflikt sa Tibaldom, ili sukob dvoje mladih ljubavnika sa neprijateljskom društvenom saglasnošću, svi se završavaju tragičnim gubicima koji čitavu predstavu čine igrom smrti.
Neizbežnost sudbine
„Precrtanih zvezda“ je izraz koji se odnosi na činjenicu da je sudbina mladih ljubavnika bila na početku ispisana tragedijom. Otuda, pored niza loših izbora glavnih likova i njihovih porodica, krajem predstave upravlja i moć sudbine. Nemogućnost monaha Jovana da dostavi pismo Romeu na vreme bila je neizbežna sudbina i smrtonosni udar, fatalni trenutak u drami koji nagoni Romea na gorki korak.
Brak
Suprotno uvreženim shvatanjima, brak nije prikazan koloritom dobre institucije. Predstava naglašava ideju da iako su brakovi Kapuleta i Montekijevih društveno odobreni, njima nedostaje duše, kao vrhovnog kvaliteta svakog postojanja. S druge strane, unija Romea i Julije je autentična ali ipak osuđena. Štaviše, politički motiv koji stoji iza Lavrentijevog odobravanja njihovog braka naglašava da se u Šekspirovoj eri brak doživljavao kao sredstvo za osiguravanje političke snage.
Ideološka podela između mladih i starih
Impulsivnost i bogatstvo mladosti Romea, Julije, Merkucija i Parisa služe kao snažna suprotnost proračunatoj, političkoj ustrojenosti gospodara Kapuleta, Montekija i monaha Lavrentija. Tragedija drame leži u činjenici da ni mlađa ni starija generacija nemaju volju za kompromisom, i da stave tačku na sukobe, besmislenost spora.
Apsurdnost porodičnih sukoba
Apsurdna zaostavština između Montekijevih i Kapuletovih donosi haos koji je kasnije prkazan u predstavi. Iako stvarni razlog neprijateljstva između dve porodice ostaje neotkriven, pokazalo se da one nisu u stanju da se izmire, nemajući verodostojan razlog za nastavak neprijateljstva.
Osveta
Tragedija koja nosi ciklus osvete i nasilja ne garantuje ni ružičasti kraj, kao ni poetsku pravdu. Romeu se ne sudi za Tibaldovo ubistvo, nekolicina drugih slučajeva koji zahtevaju razrešenje pred zakonom takođe nisu procesuirani, te se čini da osveta ima prednost u odnosu na sve drugo.
„Romeo i Julija“ je bila jedna od najpopularnijih predstava Šekspira za njegova života i, zajedno sa „Hamletom“, jedna je od njegovih najčešće izvođenih.
Danas se naslovni likovi smatraju arhetipskim mladim ljubavnicima, nebrojeno puta adaptirani za scenu, film, 
mjuzikle i operu.
Vilijam Šekspir
Vilijam Šekspir je bio engleski pesnik, glumac i smatra se najvećim dramskim piscem svih vremena. Šekspirova dela poznata su širom sveta, ali je njegov lični život pod velom tajne. Rođen je 26. aprila 1564. u Stratfordu na Ejvonu, Engleska, gde je i umro 23. aprila 1616. godine.
Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge jezike i izvode se svuda u svetu, češće nego bilo koji drugi.
Sva dela Vilijema Šekspira kolja možete pronaći u našoj knjižari, možete pogledati
ovde i ovde (na stranim jezicima).
