Uprkos beskompromisno muškom naslovu, „Dombi i sin“ (1846-1848) jedini je Dikensov roman, osim „Sumorne 
kuće“, u kojoj je glavni lik – junakinja, Florens Dombi. No Florens, ojačana životnim nedaćama, smrću majke i zanemarivanjem od strane svog ponosnog, bogatog oca, potpuno je očitija junakinja nego pokorena, zahvalna Ester Samerson.
Gospodin Dombi jedan je od Dikensovih emotivno osakaćenih ljudi, bogatih i moćnih, bogatih u svetovnim prividima ali siromašnih u bilo kakvim ustupcima čovečnosti. Mišljenja je da sedi na vrhu društva, ali zapravo malo toga zna o komercijalnim snagama koje su ga stvorile, i koje će ga uništiti.
Veliku snagu u „Dombiju i sinu“ čini železnica. Rano poglavlje daje nezaboravan opis železničke stanice – svojevrsnog „zemljotresa“ koji pogađa Kemden taun. Kasnija poglavlja otkrivaju naciju transformisanu i očaranu ovom novom snagom. „Bilo je tamo železničkih hotela, poslovnih zgrada, prenoćišta, pansiona; železničkih karti, mapa, prikaza… I vreme se posmatralo kroz železničke časovnike, kao da se i samo Sunce predalo.“ Vozovi su ključni za složeni zaplet romana.
Kao svi Dikensovi romani, „Dombi i sin“ zaista zadovoljava svojim negativcima. Major „Džo“ Begstok, jedan je od njih koji progoni potpuno lakovernog gospodina Dombija. Opak stari vojnik plavičastog lica, s neskrivenom navikom da se poverava nevidljivom sagovorniku, govoreći o sebi u trećem licu. „Tvrdo srce Džo ima, Gospodine – čvrst je,
Gospodine, čvrst, i vražje lukav.“ Vražje lukavo, Džo dogovara brak Dombija i Edit Grejndžer, podjednako ohole i odbojne protagonistkinje. To je zajednica iz Pakla, a opis venčanja, poput nešto ranije opisanog krštenja Pola Dombija, jedan je od onih nezaboravnih dikensovskih književnih zamaha, užasnih koliko i komičnih.
Glavni negativac romana je upravnik Dombijevog preduzeća, manipulativni, delikatni gospodin Karker, Dombijev „Veliki vezir“, čudesno belih zuba i osmeha koji se nikada ne širi van ivica usana. Odani aparatčik koji bi voleo da uništi i zameni svog gospodara.
„Njegov način ophođenja prema gospodinu Dombiju bio je duboko promišljen i savršeno izražen. Bio je druželjubiv s njim, do krajnje granice svestan rastojanja među njima.“ Oni koji traže sentimentalnost, nesumnjivo će je pronaći, ali ovaj roman je izuzetan upravo po obaćanju pažnje na neuspehe osećanja. „Za šta mi živimo, ako ne za naklonost!“ uzvikuje čudovišna gospođa Skjuton, koja podvodi svoju ćerku bogatašima koji traže ženu za ukras. Polu-skrhan bolom zbog smrti sina u detinjstvu, Dombi se dostojanstveno izdiže iznad svojih osećanja, mrzeći ih kod drugih. Svako ko pokazuje tugu postaje „ponuđač protiv njega“. Dombi ponosno korača ka svojoj propasti, neslušajući upozorenja pisca od kojih bi mu uši zvonile. Dikens je sveprisutan među svojim likovima, vodi ih, nagovara, opominje. Kao i uvek, on energično izmiče granicama književnog dekoruma.
„Dombi i sin“ sadrži svu satiričnu ogorčenost njegovih ranijih dela – ali i nove nijanse mraka i novu narativnu složenost. Na pola puta u karijeri, to je bio njegov prvi veliki roman. „Dejvid Koperfild“ je došao sledeći.
Čarls Dikens (1812-1870), najznačajniji je engleski romanopisac XIX veka, viktorijanskog doba. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma. Smatra se osnivačem socijalnog romana. Od svojih prvih dela, postaje neizmerno slavan, a sa svakim novim romanom, uvek željno iščekujućim, učvršćuje i uvećava svoju popularnost. Među poštovaocima njegovog pisanja bili su i Tolstoj, Dostojevski, Vern, Konrad.
Kritičar društva i viktorijanskog doba, teme u romanima su mu često siromaštvo, identitet, religija, kriminal, društvena hijerarhija, pohlepa, odanost, deca i žene i njihov tretman, uloga oca, pronalaženje sreće, razlika između sela i grada, iskupljenje.
Do danas, Dikens ostaje književna gromada i voljeni pisac svih naraštaja, uvek aktuelan i opčinjujući.
Zašto bi trebalo čitati Dikensa?
Sva Dikensova dela koja možete naći u našoj knjižari možete pogledati ovde.
