Nada Marinković bila je jedna od najboljih srpskih književnica stare Jugoslavije. Bavila se i novinarstvom. Pisala je eseje obilazeći mnoge zemlje sveta sa kojih je donosila uvek zanimljive priče i doživljaje.
Nada Marinković
Rođena je u Karlovcu 25. novembra 1921. godine. Detinjstvo je provela u Valjevu i Zemunu. Išla je na Filozofski fakultet na grupu romanskih jezika. Njena želja za učenjem bila je velika. Čak je govorila da je tih godina posle rata na fakultetu bilo mnogo hladno i da su svi studenti bili u kaputima. Uprkos hladnoći ona je bila redovan student. Studirala je i na beogradskoj Muzičkoj akademiji. Postdiplomske studije završila je na pariskoj Sorboni.
Posleratna generacija
Bila je ponosna na svoju generaciju koja je preživela posledice rata. Smatrala je da su to bili mladi ljudi koji su bili jaki, slobodni i željni znanja. Ljudi koji su sazrevali ranije i kojima je i ona pripadala. U to vreme mladi su imali priliku da napreduju , ali su morali da se bore za svoje mesto pod suncem. Ozbiljno su gledali na studije i znali su da je to bio početak i da im tek predstoji ulazak u pravi život. Život koji nije bio lak, ali su oni bili svesni da mogu da postignu mnogo toga kako bi ga olakšali. Govorila je da je njena generacija rođena iz ratnih ruševina. Odlikovali su je vera i polet. Bila je ponosna i na sebe i na njih, jer su mnogo ranije morali, sticajem okolnosti, da sazreju i da se bore kako bi uspeli.
Novinarska karijera
Nada Marinković započela je svoju novinarsku karijeru u redakciji lista “Politika“. U početku nije mislila da će se baviti novinarstvom, jer je njena ljubav oduvek bila književnost. Međutim, kako je novinarstvo najsrodnija profesija književnosti ona je krenula i tim putem. Od 1950. godine posle studija bila je na mestu urednika i kritičara u Literarnoj i Kulturnoj redakciji Radio Beograda. Počela je mnogo da putuje po svetu. Obišla je veći deo Evrope, Kinu, Indoneziju, Zapadnu i Centralnu Afriku, Meksiko i Irak. Osam puta boravila je u Sovjetskom Savezu. Sa svih tih putovanja pisala je eseje i priče o ljudima i doživljajima sa kojima se susretala. U Italiji je bila upoznala pisce Karla Levija, Vitorinija i reditelja Vitorija de Siku.
Novinarska karijera Nade Marinković podjednako je uspešna kao i književna
Rad i druženje sa znamenitim ljudima
Njena najvažnija dela su: “Ludi jahači“, “Legenda o devojci“, “Slobodi“, “Razna lica ljubavi“, “Incest“, “Naslednici“, “Dodir“, “Smisao i ljubav“, “Jasna poljana“ i mnoga druga. Objavila je brojne putopise, publicističke zapise, biografije i monografije. Dobitnica je više domaćih i inostranih priznanja za svoj rad na širenju kulturne i umetničke delatnosti. Bila je član Udruženja novinara i književnika, kao i članica Evropskog društva kulture. Najviše je volela da piše o ljubavi, jer je za nju ona bila smisao života i inspiracija za život i rad. Bila je sagovornica Žan Pol Sartra, Kamija, Lenova i Nikite Hruščova. Zvali su je srpskom Orijanom Falači. Družila se i sa Isidorom Sekulić i sa Miroslavom Krležom. Isidora Sekulić u početku je bila nepoverljiva prema Nadi i zatvorena. Takva je bila uglavnom sa ženama. Međutim, vremenom one su stvorile poseban odnos pun poštovanja i prijateljstva. Pričale su o muzici i o životu.
Isidora Sekulić koja govori na Radio Beogradu
http://www.yugopapir.com/2015/06/nada-marinkovic-knjizevnica-zivot-je.html
Zapažanja Nade Marinković
Nada Marinković verovala je u pravdu, u davanje na pošten način i u častan rad. Želela je da ima mirnu savest uvek i spokojstvo. Govorila je da čovek ne može da izmeni svet ni ljude oko sebe. Međutim, on može da izmeni svoj odnos prema njima. Važno je da pre svega ostane uspravan i dostojanstven. Smatrala je da ne postoji problem koji se ne može rešiti pažljivim sagledavanjem uzroka. Ponosila se time što je bila žena. Imala je predusetljivost i mladalačku živahnost. Čovek kojeg je neizmerno cenila bio je profesor etike Miloš Đurić. On joj je bio i urednik knjige “Jasna poljana“. Nada Marinković umrla je 17. oktobra 1998 .godine i ostavila za sobom mnoga književna dela i zapise budućim generacijama novinara i književnika.
Pored navedenih naslova, u našoj knjižari možete pronaći i sledeće naslove Nade Marinković „Neobučan dar“, „Godišnja doba“, „Nestajanje“, „Slučaj“, „La pasionaria“, „Slučaj“, „Prometej u traganju za vatrom“.
Novinarka i književnica koju su poredili sa čuvenom Orijanom Falači
http://www.srpskilegat.rs/umrla-je-knjizevnica-novinarka-nada-marinkovic/?pismo=lat
