Poreklo je najbitnije u životu svakog čoveka.
Meša Selimović rođen je u Tuzli 26. aprila 1910.godine. Tamo je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studirao je u Beogradu na Filozofskom fakultetu.
Poticao je iz muslimanske porodice, ali po nacionalnosti je bio Srbin. Poštovao je i svoje poreklo, ali i svoje opredeljenje. Pripadao je i srpskoj i bosanskoj literaturi. Za njega su Muslimani bili vera, a ne nacija. Njegov otac, Alija Selimović, bio je veoma strog. Pripadao je staroj generaciji koja je bila turski orijentisana. Ponašao se strogo i bio je nedodirljiv i hladan. Svom sinu Meši nije pružio toplinu i razumevanje. Uprkos tome, Meša Selimović nije postao grub kao njegov otac, jer je bio jaka osoba koja je umela da istrpi udarce života i sudbine.
Meša Selimović je jedan od najznačajnijih pisaca 20.veka
Ličnost Meše Selimovića
Meša Selimović bio je tih, nenametljiv i miran čovek. Po rečima njegovog unuka, Nikole Momčilovića, on je bio komunista, levičar i ateista. Insistirao je da piše srpskim jezikom i da bude pripadnik srpske književnosti. Govorio je da je biti Srbin slavno, ali i skupo. Tako je mislio, jer je pretpeo muke da bi ostao veran sebi i bio ono što jeste.
Spada među sto najznamenitijih Srba. Bio je na visokim položajima u Beogradu odmah posle rata. Dobitnik je mnogih priznanja za svoje stvaralaštvo, bio je član Akademije nauka i u Bosni i u Srbiji, profesor Više pedagoške škole i docent Filozofskog fakulteta. Radio je kao umetnički direktor “Bosna- filma“ i direktor drame Narodnog pozorišta. Takođe, bio je i glavni urednik IP “Svjetlost“.
http://balkans.aljazeera.net/blog/mesa-selimovic-bosanski-pisac-srpske-nacionalnosti
“Derviš i smrt“
“Derviš i smrt“, delo koji je napisao 1966.godine , spada među najbolje napisane romane u nekadašnjoj Jugoslaviji. To delo osvojilo je mnoge nagrade među kojima su NIN-ova i Njegoševa. U knjizi pisac je opisao ubistvo njegovog brata koji je bio u partizanima. Ubijen je zato što je uzeo nameštaj iz magacina za svoju porodicu. Mešu Selimovića je to psihički razorilo , jer nije uspeo da spreči bratovljevo streljanje. Zbog toga je osećao gorčinu i tugu ceo život. Roman na neki način predstavlja izvinjenje svom bratu. Ceo život tragao je za njegovim grobom. To je bila kazna za one koji su streljani, da se ne zna gde su i kako sahranjeni. Posebno mu je teško palo kada je do njega stigla cedulja na kojem je pisalo: “Brate, nisam kriv“. Knjigu je posvetio svojoj supruzi Darki koja mu je ceo život bila verni pratilac, prijatelj i podrška.
Njegova dela i sukob sa okolinom
Meša Selimović govorio je kroz svoja dela o životu, ljudima, događajima i ljubavi. Njegove čuvene rečenice bile su da je svaki čovek gubitnik i da, ko je promašio ljubav, promašio je ceo svoj život.
Dela od Meše Selimovića spadaju u bisere srpske književnosti
Radnja romana “Tvrđava“ odigrava se u 17.veku. Glavni junak pokušava da izađe iz svoje “tvrđave“ i misli da može da pronađe zajednički jezik sa drugim ljudima. U toj knjizi pisac je rekao da čovek nikada ne može da upropasti svoj život kao onda kada želi da ga popravi. U knjizi “Ostrvo“ pisao je da sve ono što nam se dešava nije stvarnost, već naš san o stvarnosti. Takođe, da pričati o učinjenom dobru znači isprljati ga. U romanu “Krug“ govorio je da čovek postaje slobodan svojom odlukom i otporom. To delo ostalo je nedovršeno, ali je objavljeno posle njegove smrti. “Sjećanja“ predstavljaju Selimovićevu autobiografiju. U njima je zapisano da je njegov život prilično ravan i zanimljiv samo njemu samom, kao i to da je bio samo jedan od učesnika u istorijskim zbivanjima.
Najviše ga je bolelo što je nailazio na osude kod svojih kolega. Mnogi su ga kritikovali kako nema talenta za pisanje. Takođe, politički su ga distancirali u potpunosti nakon što je ostavio svoju prvu ženu Desanku i malo dete zarad druge žene. Za života Meša Selimović nije bio toliko priznat koliko je zaslužio kao ličnost i kao književnik.
Ljubav prema supruzi Darki
Gajio je veliku ljubav prema drugoj supruzi Darki sa kojom je dobio dve ćerke, Mašu i Jasenku. Pisao je da ga je ona branila od nevolja života i štitila od grubosti okoline. Hrabrila ga je kada mu je bilo teško i verovala u njega kada su svi sumnjali. Prva je čitala njegove tekstove i bila je uz njega uvek u svakoj prilici. Prolazili su zajedno kroz mnoge faze i teškoće. Bili su u velikoj bedi i marginalizovani od strane drugih zbog njihove ljubavi. Meša Selimović je bio čak proteran iz Komunističke partije i izgubio je posao, međutim, ništa nije moglo da stane na put njihovoj ljubavi i onome što su imali zajedno. Do kraja života Darka mu je bila zvezda vodilja i podrška. Umrla je za vreme bombardovanja 1999.godine, sedamnaest godina posle njegove smrti.
Meša Selimović ostavio je za sobom neizbrisiv trag u srpskoj književnosti i literaturi. Za njim su ostale knjige i zapisi koji podjednako vrede i sada i vredeće i budućim generacijama. Ostavio je za sobom ljubav i ono ključno, da je bio čovek kojeg drugi ljudi nisu mogli slomiti uprkos svim teškoćama, nemirima i tuzi koju je osećao i gajio u sebi.