Peter Handke

Peter Handke – Nobelovac koji voli Srbe

 

Peter Handke je pisac čija su dela i rad tokom života mnogo puta bili osporavani zbog njegovih stavova i mišljenja. Međutim, i pored toga, postigao je veliki književni uspeh svojim romanima, dramama i esejima. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2019.godine za roman “Veliki pad“.

Detinjstvo puno muka i osporavanja

Peter Handke rođen je u Grifenu i odrastao je u Istočnom Berlinu. Njegovo detinjstvo i okolnosti odredili su ga kasnije kao pisca. Sve to je opisao u svom delu “Detinja povest“. Bio je vanbračno dete. Očuh mu je bio nasilnik i alkoholičar. Vršnjaci ga nisu prihvatali, jer je imao berlinski naglasak. Kada je bio mladić majka je izvršila samoubistvo o čemu je pisao u knjizi “Užas praznine“. Otac mu je bio vozač tramvaja za kojeg je saznao tek kada mu je bilo osamnaest godina.

Od same mladosti pokazivao je da ima stav i svoje mišljenje. Kada mu je bilo dvadeset i četiri godine u literarnom krugu na Univerzitetu Prinston žestoko je kritikovao nemačku književnost. Danas mnogi smatraju da je bez njega teško zamisliti nemačku literaturu.

https://www.danas.rs/ljudi/peter-handke-pravo-na-stav/

Handke je svojim stavom o svetu koji nas okružuje stekao i poštovanje i prezir

 

Handkeova književnost i ljubav prema srpskom narodu

Mnogi ljudi Handkea smatraju za genija, međutim ima i dosta onih koji ga mrze i osporavaju. Optužuju ga da negira ono što se dogodilo u ratovima na Balkanu devedestih godina prošlog veka. Takođe, kritikuju ga zbog toga što voli Srbe. Međutim, njemu smeta što je srpski narod mnogo puta bio prikazan kao loš. Osećao je da jedan narod ne može da bude kriv za sve. Želeo je da se uveri u svoju intuiciju da nije pogrešio. Zato je i došao u Srbiju, ali i Bosnu kako bi popričao sa lokalnim stanovništvom o događajima koji su se odigrali u prošlosti. To nije bio jedini razlog što je posetio Balkan. Želeo je da dođe zato što je njegova porodica slovenačkog porekla.

Po rečima američkog prevodioca Skota Abota ,Handke je tadašnju Jugoslaviju doživeo kao bogatu i multikulturalnu zemlju. Sa svojim prijateljem i prevodiocem Žarkom Radakovićem putovao je po tadašnjoj Jugoslaviji. Sve je to opisao u delima “Veliki pad“, “Užas praznine“, “Popodne pisca“ i “ Juče na putu“. Putovao je autobusom, avionom ili pešice i zapisivao od novembra 1987. do juna 1990.godine. Delo “Rastanak sanjara od izgubljene zemlje“ govori o tome koliko je žalio zbog raspada Jugoslavije.

Žarko Radaković je govorio da su sva Handkeova dela teška, a da je on složen pisac. Njegove knjige govore o usamljenim pojedincima i njihovim emotivnim stanjima. Na specifičan način prikazuje svet sa svim njegovim problemima, mukama i patnjama. On je i pisac eseja i scenarija za filmove. Sarađivao je i sa rediteljem Vimom Vendersom.

Smatraju ga za najkontraverznijeg pisca današnjice. Izneo je kritike na račun Zapada zbog NATO bombardovanja 1999.godine. Sa druge strane, Zapad ga je oštro kritikovao, jer je govorio na sahrani Slobodana Miloševića 2006.godine. To je učinio na molbu Miloševićeve porodice. Handke se branio da nije time veličao Miloševića, već da je to bio lament nad Jugoslavijom. Odbio je, međutim, da bude svedok na njegovom suđenju, već je samo prisustvovao suđenju u Hagu.

Nobelova nagrada za književnost

Dobitnik je Nobelove nagrade za roman “Veliki pad“ za 2019.godinu. U toj knjizi je opisan jedan dan, od jutra do mraka, ostarelog pisca. Njegova šetnja predstavlja neku vrstu hodočašća i promišljanja o svetu u kojem živimo. Zvaničnici Albanije i Kosova najviše su se protivili toj odluci Nobelovog komiteta. Smatrali su da je to najuvredljivija odluka. Handke, sa druge strane, nije hteo da se obazire na loše komentare već je samo želeo da govori o književnosti. Dirljiv govor posvetio je majci i ujacima koji su poginuli u ratu.

Handke je dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2019.godinu.

Počasni je građanin grada Beograda i član je SANU-a od prvog novembra 2002.godine. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za svoj rad, a pored pisanja voli da crta i da skuplja pečurke. Danas živi i stvara nedaleko od Pariza u gradiću Šavilu.

 

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *